Da li ste znali...

- Kada sletite na Schiphol aerodrom, vi se zapravo nalazite na 4 metara ispod nadmorske visine.

- Amsterdam ima više od 4.000 km plovnih reka, jezera i kanala.

- Amsterdam ima preko 300 coffee shop-ova u kojima se može svakome legalno prodati do 5 grama lakih droga.

- Ime "Amsterdam" dolazi iz kombinacije imena reke Amstel i brane (dam) koja je sagrađena na ovoj reci kako bi se stvorio prostor za originalno selo koje je tu nastalo, danas poznato kao Amsterdam. Možda vam je poznato ime Amstel kao ime piva koje je takođe nazvano po reci pošto se iz nje koristi voda da bi se pravilo pivo.

- Amsterdam ima više muzeja nego bilo koji grad na svetu, ako se meri po kvadratnom metru. Od preko 70 glavnih poznatih muzeja u Holandiji, preko 40 je u Amsterdamu. Oni pokrivaju svaku vrstu čudnih ili divnih tema, od poznatih slikara do muzeja istorije seksa i marihuane.

- Holanđani su svetski eksperti u zadržavanju vode/mora od toga da im poplavi celu zemlju i pretvori je u novu Atlantidu. Kada se dogodio uragan Katarina, USA je konsultovala holanđane da pomognu u popravljanju situacije i isušivanju vode iz Nju Orleansa.

- Ako globalno zagrevanje izazove rast nivoa mora, to bi bio kraj za Amsterdam, pošto bi to bio jedan od prvih gradova koji bi bio poplavljen, jer se nalazi ispod nivoa mora. Većina Holandije je inače oduzeta od mora i zbog toga je skoro cela ravna, a najniža tačka je 6.7 m ispod nivoa mora.

- Kolekcija Van Gogh-ovih dela u muzejima Van Gogh i u Kröller-Müller je najveća na svetu.

- Svetski poznat Koh-I-Noor dijamant smešten je u Amsterdamu.

- Holandija je okružena hiljadama originalnim, i dalje funkcionalnim vetrenjačama.

- Holandija je treći po veličini izvoznik agrikulturnih proizvoda u svetu, iako je samo 3% holandske populacije zaposleno u ovom sektoru.

- Holandija ima preko 15 000 km biciklističkih staza.

- Svaki holanđanin ima najmanje jedan bicikl i duplo ih je više nego automobila.

- Holandija je jedna od šest osnivačkih članica Evropske Unije.

- Najviši vrh Holandije je 323 m iznad nadmorske visine, sto ujedno predstavlja i njihovu najvišu planinu.

- Četvrtina Holandije je ispod nivoa mora.

Klima...

U Amsterdamu vam niko ne može garantovati lepo vreme, ma koje doba godine da je u pitanju. U svako doba godine vas može iznenaditi kiša koja neretko traje danima.
Leto je blago sa temperaturama oko 25°C i često sa kišom i pljuskovima. Pa ipak, leto u Holandiji može biti idealno rešenje za one koji bi da pobegnu od vrelog sunca. Najtoplije vreme je od juna do avgusta, sa temperaturama izmedju 21 - 26°C. Nema ekstremnih temperatura - u Holandiji je leto blago gotovo kao i zima. Vazduh je relativno vlažan, a magla je česta u jesen i proleće.
Zime su relativno hladne, kišovite, retko sa snegom. Zimi vas mogu iznenaditi sunčani, gotovo prolećni dani. Vetar je neizbežan i nekada izuzetno snažan i obično duva u periodu od oktobra do maja.
Milina...:D

Amsterdam kroz brojke

Evo kako Amsterdam izgleda kroz brojeve!:) Naravno, treba uzeti u obzir da su veće cifre date približno...

Broj stanovnika: 738.000
Broj stanovnika Amsterdama sa predgrađima: 1.498.000
Nacionalnosti: 173
Bicikli: 600.000
Parkovi: 28
Tramvaji: 232
Feriboti: 9
Pijace: 21
Pijaca cveća: 1
Prodavnice: 10.334
Antikvarnice: 165
Fabrike za poliranje dijamanata: 24
Kanali: 165
Mostovi: 1.281
Čamci sa staklenim krovom i splavovi: 110
Čamci sa kućicom: 2.500
Građevine iz 16-og, 17-og i 18-og veka: 6.800
Kraljevska palata: 1
Statue i skulpture: 302
Vetrenjače: 6
Muzeji: 51
Art galerije: 141
Rembrandt-ova umetnička dela: 22
Van Gogh-ova umetnička dela: 206
Voštane figure iz Madam Tussaud: 140
Životinje iz Artis Zoo vrta: 6.100
Koncerti i pozorišni performansi godišnje: 16.000
Pozorišne i koncertne hale: 55
Bioskopi: 61
Kafići i barovi: 1.400
Diskoteke: 36
Restorani: 755
Hotelski kreveti: 38.200
Kamp mesta: 5
Noćenje turista godišnje: 8.333.000
Dnevni posetioci godišnje: 15.854.000

A sad malo istorije...

Evo kratkog pregleda istorije (jupiii)! Ako nekog ne interesuje da zna bilo šta vezano za istoriju Amsterdama, onda neka ne čita ovo, mada – mislim da je lepo znati (a i neće vas ubiti višak informacija :D)!


1200-1585: Ranija istorija

Amsterdam je osnovan kao ribarsko selo oko trinaestog veka. Razvio se oko brane na reci Amstel na kraju 12-og veka. Ime Amstelledamme se pojavljuje prvi put u carinskoj dozvoli Florisa V, na holandskom računu iz 27. oktobra 1275. godine. U toku 14-og veka, ali naročito u 15-om veku, Amsterdam je doživeo rapidan razvoj koji je bio osnova za zlatno doba. Samo malo srednjevekovnih zgrada je preživelo do danas. Neki primeri su: Stara i Nova Crkva i Houten Huis (Drvena Kuća) u Begijnhofu. Kroz srednje doba, kuće su se obično pravile od drveta, osetljivog tipa građevinskog materijala. Ni čuvena Houten Huis nije izuzetak. Vremenom, većina njih je uništena. Bez obzira na to, iznenađujuće je veliki broj Amsterdamskih kuća i dalje sa drvenim okvirima.

                                           

                        Stara crkva



               Nova crkva



                                                                                             
            Houten Huis



1585-1672: Zlatno doba Amsterdama

Period od 1585-1672, Zlatno doba, je bilo odlično za Amsterdamski komercijalni uspeh. Vremenom, je postao glavno tržište sveta. U toku ovog perioda razvio se klasičan izgled Amsterdama. 1613. i 1663. godine počela je urbanizacija grada i te urbane ekspanzije i dan danas određuju gradski karakterističan izgled. Neke od najvažnijih istorijskih zgrada su iz ovog perioda. Npr. Gradska skupština na Dam trgu, Westerkerk, Zuiderkerk i veliki broj kuća pored kanala (između ostalog De Dolfijn (Delfin), De Gecroonde Raep, Bartolotti Huis, Huis met de Hoofden (Kuća sa glavama), Poppenhuis (koju je opremlila porodica Poppen), Trippenhuis (sagrađena za porodicu Trip), Van Raey-huizen i Sweedenrijk.



                                                                                   
                Westerkerk



                                                                
                       Zuiderkerk



                                                                                      
             Bartolotti Huis



1672-1795: Doba zlata i srebra

Godina 1672. je bila godina katastrofe za holandsku republiku sa Francuskom i Engleskom koji su je napadali istovremeno. Došao je kraj Zlatnom dobu. Ipak, Amsterdam je uspeo da učvrsti svoj prosperitet u periodu od 1672. do 1795. godine uprkos nezgodnom položaju u kome se našla republika. Grad je ostao glavno tržište i uspeo je da zadrži svoju poziciju kao finansijski centar Evrope. Nova era je bolje poznata kao Doba zlata i srebra. Veliki broj domova je bio sagrađen u ovo vreme, i jednostavne i bogate kuće pored kanala, koje su reflektovale prosperitet samog grada,. Kao rezultat, većina kuća locirana u centru grada je iz 18-og veka a ne 17-og. Neki primeri: Huis Van Brienen, Huis De Vicq-De Steur, Zeevrugt and Saxenburg…

1795-1813 Recesija i pad

1795. godine, vlada aristokratske oligarhije je zbačena i stara republika prestaje da postoji. Ubrzo su Francuzi okupirali zemlju. U toku perioda od 1795. do 1813. godine Amsterdam veoma pati od ekonomske recesije, činjeničnog stanja koje je reflektovano zbog stagnacije demografskog razvoja. Većina kuća je bila prazna, a neke su se čak i rušile zbog nedostatka održavanja. Na svu sreću, neke fasade i enterijeri koje datiraju iz Kraljevskog perioda uspevaju da prežive do danas.

1813-1940. godine Obnova i razvoj izvan Singelgracht-a.

Period od 1813. do 1940. godine je poznat po ekonomskom oporavku i od 1870. pa na dalje ekonomskom proširenju i razvoju. Povećanje bogatstva je donelo brz rast populacije. Ovaj razvoj je primarno direktan rezultat Industrijske Revolucije koja je donela novo zlatno doba. Grad je tada smelo otišao u oblast iznad Singelgracht-a. Tada nastaju veliki,  loše izgrađeni krajevi sa građevinama lošeg kvaliteta u kojima je živela radnička klasa . Period od 1920. do 1940. godine je ponovo vreme ekonomske recesije. Tako je sve upadljivije da se takozvani 20-40 Prsten uvek upoređuje sa rđavo-izgrađenim zgradama iz 19-og veka. Ovo je takođe i period ogromne nesreće i štete za istorijski deo Amsterdama u centru grada.



                      Singelgracht

Priča kaže sledeće...

Verovatno će mnogima biti smešno kada ovde nalete na gomilu blogova koji nisu dobrovoljno napisani, kao što je i ovaj jedan od njih! Pod prisilom profesora (hehehh..) morala sam da smislim neku temu u kojoj ću pišući je, pre svega JA uživati - a možda i zainteresovati nekog drugog da je, takođe, sa uživanjem čita.
I eto, pade mi na pamet Amsterdam... Zašto?
Pišem iz ugla osobe koja do sada nije posetila Amsterdam, ali joj se pruža mogućnost da u njemu nastavi život i čini mi se da je ovo dobar način da se upoznamo sa svim izazovima koje nudi ova stara evropska prestonica. Svaki kutak je jedna istorijska priča kojom on obiluje, a mnoštvo isprepletanih kanala i mostića, rustičnih građevina, rekonstruisanih srednjovekovnih jedrenjaka bude neopisivu radoznalost. Ovoj slici suprotstavlja se tolerantan i moderan stav o životu, kao nigde u Evropi.
Cilj mi je da napravimo diskusiju o Amsterdamu, kako bi ljudi koji su imali priliku da ga posete preneli delić iskustva nama koji tamo želimo da odemo. Mislim da ćete biti oduševljeni, bar upola kao ja...u suprotnom – Auuu, a gde Vi živite?! :D